Орбитални елементи

Шест бројева. То је све што је потребно да се опише било која орбита у Сунчевом систему, од Месеца до комете. Научите да их читате и можете да одредите где ће било који свет бити, годинама унапред.

Орбита је описана са шест бројева, који означавају сваку орбиту у Сунчевом систему.

Погледај.

Да бисте описали где сателит или планета иде, морате да одговорите на неколико питања:

1. Колико велика - Шта је орбита?
2. Који облик Да ли је кружна или испруженија?
3. Колико нагинуто Је ли?
4. Како је нагиб усмерен?
5. Како се протезани део показује?
6. Где У орбити је тело сада?

Сваки број је једнак једном. Заједно, ових шест бројева се називају орбитални елементи и они описују било коју орбиту.

У песковитим подручјима, орбита Молније је напуњена. Руски комуникациони сателити користе ову дугу, нагнуту орбиту тако да висе сатима високо изнад далеког севера, где је тешко видети геостационарне сателите. Означите Bočne slike да бисте видели нагиб, и играјте се са клизачима.

Разумем.

Елементи	Симбол	Шта је то поставио
Велика полуоска	Покажи ову тачку	Величина
Ексцентрицитет	и	Облик
Нагиб	Покажи кључеве	Нагиб орбиталне равни у односу на референтну равни
Логичка дужина узлазног чвора	Ω	Смер у коме орбита прелази референтну равницу „ нагоре “
Аргументи о перипсеју	ω	Где се налази најближа тачка, мерена унутар орбиталне равни од узлазног чвора
Средња аномалија у епохи	М	Где је тело у датом тренутку (епоха)

За планете, референтна равни је обично еклиптика, раван Земљине орбите, а референтни смер је мартовска равнодневница. За Земљине сателите, референтна равни је Земљин екватор.

Неке значајне вредности:

• i = 0°: орбита се налази у референтној равни. А геостационарни Сателит има i = 0 и e = 0 око Земљиног екватора.
• i = 90°: a поларни орбити, пролази преко оба пола.
• i > 90°: ретроградно, креће се уназад.
• Орбита Молније користи i = 63,4° намерно: при том нагибу, Земљина испупченост не чини да периптес креће око орбите.

Господару.

Сва три угла су уређени скупови ротација. Тачка у орбиталној равни (x′ према периписи, y′ 90° унапред) се преноси у референтни систем са R_z(−Ω) · R_x(−i) · R_z(−ω). Ово је тачно трансформација у JPL-овом “Приближним позицијама планета”, које користи веб-сајт:

Ω ( x ) = cos ω cos Ω − sin ω sin Ω cos i {\displaystyle \Omega (x)=\cos \omega \cos \Omega -\sin \omega \sin \Omega \cos i} .

и слични изрази за y и z.

Планетарне табеле често дају варијанте: longitude of perihelion ϖ = Ω + ω (корисно када је i мало и Ω је лоше дефинисано), и mean longitude L = ϖ + M. У JPL-овим табелама су наведени a, e, i, L, ϖ, Ω са њиховим стопама промене у веку, јер друге планете полако пертурбују сваку орбиту.

63,4°? Earth’s equatorial bulge (the J₂ term) makes the argument of periapsis precess at a rate proportional to (5 cos² i − 1). Он нестаје када је cos² i = 1/5, тј. i = 63,43° или 116,57°: „критични нагибови“. Елементи који остају константни у проблему два тела се полако крећу у стварном свету; зато скупови елемената увек долазе са епохом, тренутком за који су валидни.