Орбитални положај: Заробљен

Дана 10. марта 2006, након седам месеци у свемиру, NASAНакон лансирања, орбитер је радио са шест главних мотора 27 минута. Током тог времена, авион је био иза Марса и није имао радио-контакт са Земљом, тако да нико на Земљи није могао да зна да ли је радио. Да је сагоревање пропала, сонда би прошла поред Марса и ушла у бесконачну орбиту око Сунца.

Долазак није довољан. Мораш бити ухваћен.

Погледај.

Свемирска летелица не „зауставља“ на планети. Она пада према њој, убрзавајуће како се приближава, на отвореној кривој названој хипербола. Када би се вратио, он би се окренуо и поново кренуо ка планети, али је био упоран.

Да би остао, мора да изгуби брзину у тачно правом тренутку. најближи прилаз:

1. Захвати гори. Мотори ватре против смера кретања. Скромен burn претвара отворену криву у дуг, затворен елипсу.
2. Аеродромска. Уместо сагоревања више горива, контролери спуштају ниску тачку орбите у танки део атмосфере. Сваки пролаз, мали отпор ваздуха успорава летелицу и висока тачка тоне.
3. Научна орбита. Након стотина проласка током пет месеци, МРО је достигао ниску, скоро кружну орбиту од око 250 на 316 km и могао је да почне са мапирањем Марса.

Разумем.

Долази са Земље по Хоману путу, свемирска летелица стиже до Марса око 2,65 км/с спорије од Марса. Са тачке гледишта Марса, то је његова „брзина у бесконачности“, v∞. Падајући на 426 км изнад површине, убрзава до

v = √(v∞² + 2μ/r) = √(2.65² + 2 × 42,828 / 3,822) ≈ 5.4 km/s

На елипси од 426 km до 44.500 km, брзина у најнижој тачки мора бити 4,56 km/s (vis-viva). Идеално, тренутно захватање сагоревања је стога око 0.87 km/s. Право 27-минутно горење је мање ефикасно јер се шири дуж криве; MRO је успорио летелицу за око 1 km/s.

Захватање право у ниску кружну орбиту коштало би око 2 km/s (види Покушај). Аерокочење штеди већину те разлике, а уштеђено гориво постаје свемирска летелица и наука.

Господару.

Хипербола има велику полуос a = −μ/v∞² и ексцентрицитет e = 1 + r_p v∞²/μ. Време лета од далеког до периписи је одређено хиперболичном Кеплеровом једначином M = e sinh F − F.

Захват Δv у периписи r_p у елипсу са апопсисом r_a је

Δv = √(v∞² + 2μ/r_p) − √(2μ r_a / (r_p (r_p + r_a)))

која је најмања за веома дугу елипсу (r_a → велика): свемирска летелица је једва ухваћена. То је разлог зашто долази прво улазе у лабалу орбиту, и зашто следе аерокочење или неколико мањих сагоревања. За мисије са људском посадом на Марс, авион (Појединачни дубок пролаз кроз атмосферу иза топлотног штита) би могао да замени заробљавање сагоревања у потпуности.