Пораст нивоа мора

Од 1993. године, сателити су измерили висину површине океана од орбите до неколико центиметара, изнова и изнова, широм планете. Њихов рекорд оставља мало сумње: глобални просечан ниво мора се подигао за око десет центиметара у три деценије, и сада расте брже него када су мерења почела. Over the longer record, from 1901 to 2018, the rise was about 20 centimetres, faster than in any century of the past three thousand years, according to the IPCC.

Два мотора.

Два процеса подижу ниво мора, и оба су повезана са загревањем:

• Вода се шири када се загрева. Океан је апсорбовао више од 90% додатне топлоте заробљене гасовима стаклене баште. Топлија вода заузима више простора. Између 1971. и 2018. ова термална експанзија је објаснила око половине пораста.
• Лед на копну се топи у мору. Планински ледници се повлаче, а велики ледени покривачи Гренланда и Антарктика губе више леда него што га замењују снежне падавине. Топљење морског леда, који већ плута, не додаје скоро ништа; топљење копненог леда директно додаје океану.

Спор, дуг сат

Море се полако опоравља. Топлина се наставља да се шири у дубоки океан и ледене плоче се настављају да се прилагођавају вековима након што се ваздух престаје загријавати, тако да је некадашњи пораст већ закључан. Оно што сада бирамо одлучује колико и колико брзо. IPCC-ов вероватно распон за 2100. годину, у односу на 1995. до 2014. године, креће се од 0,28 до 0,55 метара у путу са најнижим нивоом емисија 0,63 до 1,01 метара у највишој. Пораст од близу два метра до 2100. године не може се искључити ако ледени покривач постане нестабилан.

Сваки сантиметар нивоа мора ставља више кућа у досегу следеће олује.

Оно што је важно за људе није само просек. Више нивоа мора претвара ретке поплаве у редовне: на многим местима, поплаве које су се некада дешавале једном годишње се очекује да ће се догодити сваке године до 2100. године под већим загревањем. Слана вода се улива у реке и водоносне слојеве, а неке обале такође тону јер се пумпају подземне воде, што умножава ефекат.

Шта се може учинити

• Cut emissions. The single biggest lever: every tonne of CO2 avoided reduces the eventual rise.
• Заштита. Морски зидови, баријере за прилив и подигнуте одбрамбене линије, као што су Темзијска бариера или Холандска делта, купују време за густе градове.
• Прилагођавање. Подигнути зграде и путеве, поплавне приземља, и дизајн одводњавања за веће плиме.
• Ради са природом. Мангрове, слане мочваре, дине и гребени апсорбују енергију таласа и расту са морем, често јефтиније него бетон.
• Планирајте повлачење где је потребно. У неким местима најсигурнији и јефтинији избор је да се људи и инфраструктура одведу од обале, фер и рано.
• Престани да тонеш. Ограничење пумпања подземних вода успорава утапливање које чини да се вода погоршава.

Како можете помоћи

• Знајте свој ризик. Погледајте свој дом, школу или радно место на јавној мапи нивоа мора или поплаве и направите план за породичне поплаве ако живите близу обале.
• Заштита природе. Волонтирајте са или подржавајући групе које враћају мангрове, мочваре и дине.
• Питајте своје веће о његовом плану адаптације, и да ли је нова зграда још увек дозвољена на земљи која је вероватно поплава.
• Смањете сопствене емисије где је најважније: грејање куће, путовање и струја.
• Подели податке. Преведете ово објашњење или додајте локалне податке о плимни мерењу преко доприноса.

Извори и даље читање

• IPCC (2021), AR6 Working Group I, Summary for Policymakers
• IPCC (2021), AR6 Working Group I, Chapter 9: Ocean, cryosphere and sea level change
• 2019.  (на језику: енглески) Специјални извештај о океану и крипосфери у променљивој клими
• NOAA Laboratory for Satellite Altimetry, Sea level rise. Подаци о висинама су добијени из NOAA Laboratory for Satellite Altimeter.
• NASA, Промена нивоа мора